Клима Србије претежно је умерено-континенталног карактера са степским особинама на северу у Војводини и истоку у Неготинској крајини. На заравњеним деловима Старога Влаха у југозападној Србији и на највишим планинама клима има планинске карактеристике с кратким свежим летима и оштрим дугим зимама. Познато је да Сјеница, на надморској висини од 1015 метара, има просечну температуру ваздуха у јануару −5,3 °C, а у јулу тек 16,3 °C.
Средње јануарске температуре ваздуха у највећем се делу крећу између 0 и −2 °C, у вишим планинским крајевима између −2 и −4 °C. Јулске средње температуре ваздуха веће су од 22 °C у Војводини и Поморављу те Неготинској крајини, а у планинским крајевима и на висоравнима мање од 18 °C. Средње годишње температурне амплитуде највеће су у Банату и Неготинској крајини више од 24 °C.
Поједини делови Србије убрајају се у степска подручја. То су североисточни делови Војводине где, например, у Кикинди падне само 589 мм падавина, у Сенти 569 мм годишње. Средње и јужно Поморавље, чији је представник Ниш, има 555 мм, а Лесковац 587 мм. Годишњи режим падавина има два максимума: примарни, у касно пролеће и секундарни, у касну јесен; зиме и лета су сушни периоди. У Војводини и Поморављу снежни се покривач задржава на тлу до 40 дана, у осталим, вишим деловима преко 40 дана, а на највишим планинама преко 120 дана.
Преузето са:
https://bs.wikipedia.org/wiki/Klima_Srbije
polkadots 